Kamate na kredite koji su vezani za euribor, koji
se nalazi na minimumu, za tri godine biće za oko tri odsto veće,
procenjuju ekonomski stručnjaci za “Alo!”.
Tako će dužnik koji otplaćuje stambeni kredit od recimo 60.000 evra, umesto sadašnjih 322 evra, mesečnu ratu plaćati za 118 evra više! Upozorenje da bi u narednom periodu moglo da dođe do povećanja kamata na dugoročna devizna zaduživanja građana iznela je juče Narodna banka Srbije.
Stručnjaci savetuju kako s bankama
Milojko Arsić savetuje sve one koji sada uzimaju dugoročne kredite u devizama da traže da se u ugovor ubaci klauzula da se smanji marža ako euribor pređe određenu granicu. - Takođe, može se tražiti da ukupna kamatna stopa ne može da pređe određenu granicu, od nekih pet do šest odsto, koliko trenutno one iznose za stambene kredite. Naravno, pitanje je da li će banka na to pristati - kaže Arsić.
Milojko Arsić savetuje sve one koji sada uzimaju dugoročne kredite u devizama da traže da se u ugovor ubaci klauzula da se smanji marža ako euribor pređe određenu granicu. - Takođe, može se tražiti da ukupna kamatna stopa ne može da pređe određenu granicu, od nekih pet do šest odsto, koliko trenutno one iznose za stambene kredite. Naravno, pitanje je da li će banka na to pristati - kaže Arsić.
Kako za “Alo!” objašnjava dr Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, krediti u Srbiji koji su u devizama obično su vezani za euribor, koji je pak trenutno izuzetno nizak i iznosi manje od jedan odsto.
- Zato se može očekivati da za tri do pet godina on poraste za oko tri do četiri odsto. Kako su kod nas kamate određene u odnosu na euribor, pa plus još neki procenat, kamate na dugoročne, odnosno stambene kredite iznose sada oko četiri do pet odsto, dok se u budućnosti može desiti da one skoče na oko sedam do osam odsto - navodi Arsić.
Kako dodaje, kada su u pitanju stambni krediti, zaista je veliki problem za dužnika kada mu kamata skoči za oko tri, četiri odsto.
- Ipak, onog trenutka kad evropska privreda počne da raste, tada se može očekivati i rast kamata. Do toga bi moglo da dođe možda i za manje od tri godine - zaključuje Arsić.
Miladin Kovačević, saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), navodi da će, pored evropskih, i američke kamate početi da rastu, jer FED (Savezne rezerve SAD) podiže do kraja godine primarnu stopu i zaustavlja sa svoje strane monetarnu ekspanziju.
- To povećava kamate, ali i prinos državnih obveznica i vrednosnih papira na američkom tržištu. Kako ta monetarna ekspanzija beži ka američkom tržištu, to smanjuje usmeravanje novca ka evrozoni i perifernim zemljama poput nas. Zato će novac biti kod nas skuplji, odnosno kamate - obrazlaže Kovačević.
No comments:
Post a Comment